ROKO BUGARIJA: Jugo je dalo svoje

Iz Bibinja nam se još jednom javio Roko Bugarija koji kad poželi ribu za ručak ili večeru jednostavno zaroni u more ispred kuće. No, ponekad i ne mora zaroniti što je bio slučaj upravo u ovom ribolovu.

Povratak na štape

– Subote su idealne za ribolov. Taman se preko sedmice stignem zasititi svega pa u subotu punim baterije. A baterije je najbolje puniti, naravno, u ribolovu, priča nam Roko.

– Ovoga sam se puta odlučija za ribolov s kraja. Bilo je to klasično subotnje škraparenje na Pagu. Teren je tamo gadan, ali je zato bogat ribom. A budući da je more još toplo, riba stalno šeta i prolazi iz Velebitskog kanala u ovo naše more i nazad. I kako je okretalo na jugo, ferme su mi se učinile najlipše. Nakon nekog vremena sa puške san se vratija na štape, provati malo, nastavlja Roko svoju priču.

Isto joj je…

– Za ješku san ima smo smrdljivu srdelu, ali san zna da nešto mora pasti. Udica je bila Hayabusina, al’ san stvarno zaboravija koja, nešto jako i veliko.

Zabacija san na dubinu od oko nekih petnajs do dvadeset metara. Sistem je bija klasični klizni. I nije prošlo dugo kad je makina zasvirala. Ala fešte! Koji je to fajt bija! Al’ mogla se tući koliko je god tila, isto bi joj bilo. A posli jedno pola ure opet isto. Tuče glavom, ali ide vanka. Tako je na kraju prva bila teška 1.450, a druga 1.245 kila.

Eh da, zamalo da zaboravin. I na spinu je pa luc jedan. Jugo je donilo svoje, ispričao nam je Roko Bugarija.