POD VELEBITOM Željko Lukanović: Kvalitetnu ribu miči od lošeg kuhara

Željko Lukanović (75) cijeloga je života vezan uz more. Odmalena je učio ribarske tajne od oca Šime, po mišljenju mnogih nekada najboljeg podvelebitskog ribara. Još kao dijete Željko je naučio loviti ribu i krkače »pod sviću«, služiti se vršama, mrežama i udicama. Zatim je plovio na brodovima diljem svijeta i »jeo kruh sa sedam kora«. Skrbio se o ishrani brojnih posada i putnika na brodovima svih zastava. Tad je prošao počesto trnovit put od »maloga od kužine« do šefa kuhinje. Njegovim stopama danas navigaju dvojica sinova, Domagoj i Željko. Zadnjih godina Željko je spojio život ribara i kuhara, ali je ribarski život nadomak Senja oduvijek bio ćudljiv i nepredvidiv.

– Nakon bonace u času se stvori ragan bure pa ako nemaš dobru makinu, s barkom lako završiš na Rabu. Kad god su dobre vremenske prognoze bacim mriže, oko njih ima puno posla. Jutros je prognoza bila dobra, večeras već najavljuju buru. Često kući ne donesem dovoljno ribe niti za solidan obed. Pokojeg oslića, šanpjera (kovača) i to ti je to. Zimi se privari poneka lignja, ali takav boravak na moru diktiraju blizina Senja i nepredvidive jake bure. Ribe nema kao nekad. Izlovila se, ima i krivolova, koriste se nove ribolovne tehnike i oprema… Pitaš koju ribu najviše volim? Da sada ne nabrajam, volim svu jadransku ribu. Što će nekome zubac, škrpina, kovač ili brancin kada ih sprema ne’ko ‘ko ne zna ispeć’ ni dva jaja? U našem je Jadranu malo loše ribe. Volim spremati i poist i skromne inćune, srdele, gavune i olige. Čak je i plavica odlična kad se dobro spremi. To je jedina tajna u restoranima po Jadranu di se gosti ponekad žale da su ručak puno platili, a riba im je bila ispod prosjeka po okusu i kvaliteti, kazuje nam Željko Lukanović, čovjek koji je uspio uživati u dvjema životnim strastima – ribolovu i kuhanju. Ali samo ukoliko za lijepih dana može izaći iz luke zbog hirovitog vremena i nemirnog mora nadomak Senja.