Bukovačka i ravnokotarska govedina za saudijske šeike

Postoje investitori koju su zainteresirani da na ovom prostoru naprave tvornicu u kojoj bi se govedina prerađivala i zatim bi se takav proizvod izvozio na Bliski istok. Naša zadaća je da im osiguramo sirovinu, kaže Ivan Tadić iz Raštevića koji je u Lici dobio na korištenje 300 hektara državnog zemljišta
Jure Kruneš, povratnik iz Australije,  Ivan Tadić iz Raštevića, Mate Mršić iz  Medviđe i Neven Klanac iz  Kruševa na području općine  Gračac u Gubavčevom polju i Klapovici drže nekoliko  stotina krava i koza te preko  1.000 ovaca. Rade dnevno  više od petnaest sati i ne  sjećaju se kada su zadnji put imali čitav  dan odmora. Oni su  možda jezgra velike  priče koja za svoj kraj  treba imati stočarski  uspon ovog kraja, razvijenu mesnoprerađivačku industriju s  osiguranim izvozom u  bogate zemlje Bliskog  istoka. Priča s idiličnim krajem, ali do  tada naši stočari moraju pobijediti u borbi  u kojoj njima suprotstavljeni stoje neprijateljski vremenski uvjeti, zima koja dolazi i  dio lokalnog srpskog  stanovništva.
Stara ideja u  novom ruhu
– Kakvo je stanje?  Nikakvo. Evo, pogledaj tu malo oko sebe i  vidiš da je sve sprženo.  Sada je kasno i za  kišu. Krave su svoje  propatile, a s njima i  telići. Kako će životinje preživjeti zimu,  ne znamo ni sami.  Hranu će trebati kupovati, ali novca nema. Nitko ništa ne kupuje. Išlo se u  Benkovac na sajam dva puta, a nijedno tele se nije  prodalo. Kako će se i prodati  domaće kad je skuplje od  onoga što se uvozi iz  Mađarske, čuva u karanteni  po Slavoniji i onda prodaje  kao domaće, zajednička je  priča naših velebitskih junaka.
Zima se čeka sa strepnjom. Dio njih vraćat će se  svojim kućama. Klanci će  kamionom prebaciti svoje  blago u Kruševo, a Mršić u  Medviđu. S druge strane  Velebita u ličkim bespućima  ostat će Jure Kruneš i Ivan  Tadić, glavni junaci ove  priče. Oba su prekaljeni  borci spremni da izdrže sve,  a i trebat će. Tadić je veteran  Domovinskog rata. Danas  na Klapovici na 300 hektara  državne zemlje koju je dobio na korištenje drži simentalce. Kruneš je četrdeset i dvije godine proveo u  Australiji. Uspješan farmer  koji u North Quinslendu  ima farmu s nekoliko tisuća  grla. Usput drži farmu banana na osamdeset  hektara. U Gračacu  je kupio nekoliko  imanja i podigao malu farmu. Njihov  plan ima podlogu u  starom projektu  obrovačkih stočara  koji su svoju jaretinu  uspješno izvezli u  zemlje Bliskog istoka, zemlje gdje se  tradicionalno ne jede svinjetina. Ukusno meso dobilo je  odličnu ocjenu. Sada  nova generacija  stočara planira istom  tržištu ponuditi govedinu iz ekouzgoja.
– Mi smo već imali  kontakte s ljudima iz  Bosne i Hercegovine  u smislu plasmana  naših proizvoda na  Bliski istok. Ovo nije  stara priča, ali mi danas govorimo o  nečemu potpuno  drugačijem. Nije cilj  izvoz sirovog mesa,  već njegovih prerađevina. Postoji investitori koju su   zainteresirani da na ovom  prostoru naprave tvornicu u  kojoj bi se govedina prerađivala i zatim bi se takav  proizvod izvozio. Naša obaveza im je osigurati sirovinu. Ja sam se opredijelio  za ekološki uzgoj i to simentalsku pasminu govedine. Ona ima dobar randman  mesa koje je kvalitetno i  nemasno, upravo ono što  naši potencijalni kupci  traže, govori Tadić.
Odlični projekt koji bi  svatko objeručke prihvatio.  Međutim naši sugovornici  kažu kako u Općini Gračac  nemaju sluha za njihov  plan. Bilo je čak komentara  što su uopće dolazili tamo.  Tadić je za dobivanje državne zemlje na korištenje za  sve trebao sam ići u Zagreb.  Pomoć mu je pritom najviše  pružio saborski zastupnik i  gradonačelnik Benkovca  Branko Kutija koji je bio  član Odbora za poljoprivredu.
Podmetanje klipova
Ne smeta Tadiću što mu  nitko ne pomaže, ali ne trpi  da mu se pod noge podmeću  klipovi. Netko mu je ukrao  tri kilometara žice kojom je  planirao ograditi dobiveno  zemljište. Nema samo on  problema. Drugim stočarima se kidaju električni pastiri, stoka im se tjera na  tuđu zemlju i zatim zove  policija koja protiv njih podiže prekršajne prijave.  Ono što je doživio Jure Kruneš zvuči nevjerojatno.  Kaže da kada se vraćao u  Hrvatsku govorio je da je u  Australiji dobro za zaraditi  novac, a na Velebitu lijepo.  Ubrzo je stigao hladan tuš,  odnosno neprijateljski raspoloženi stariji pojedinci iz  redova lokalnog srpskog  stanovništva. Novi ljudi s  vizijom koji traže zaštitu  svog privatnog vlasništva  koje se do sada koristilo  kako se kome prohtjelo  očigledno im nisu po volji.
– Gledao sam ih kako kidaju električnog pastira i  gone stoku na cestu. Tamo  bi ih čekao netko u autu i  namjerno napravio sudar.  Svu štetu bih ja morao platiti. Bilo je toga još i do sada  sam platio 30.000 kuna. Nije to sve. Sjekirama su mi  sasjekli tri krave i telića,  govori Kruneš.
On, Tadić i drugi stočari s  ove strane Velebita u surovom kraju pokušavaju  razvijati domaće stočarstvo.  Pitanje je koliko će im se u  tome pomoći ili će sve svoje  probleme morati rješavati  sami. Njih vodi nevidljiva  ruka kojom čine dobrobit za  cijeli ovaj dio Zadarske  županije i šire te bi bila  neprocjenjiva šteta da cijeli  projekt padne u vodu.