“Nije bila mirna ruka, bilo je jako napeto finale. Imao sam jednu grešku, mislim da mi je puls bio izrazito visok, jako sam se mučio da se uspijem iskontrolirati, u pravom trenutku povući okidač i uglavnom mi je to uspijevalo. Za očekivati je da nekad u finalu to ne uspije, ali na kraju bronca, snovi su mi se ostvarili”, rekao je Maričić u izjavi za HRT.


“Nadam se da me netko neće ujutro probuditi. San mi se ostvario, nakon svih medalja jedino mi je olimpijska nedostajala i sada mi je oko vrata. Ne mogu vjerovati”, dodao je.




“Zadnja godina je bila izrazito teška. Forma je bila jako dobra, međutim, cijela godina je išla u smjeru te kvote. Bio je jako težak put i mislim da me upravo taj put doveo do ove medalje, jer sam sazrio i kao sportaš i kao osoba. Bolje sam sebe upoznao i mislim da sada bolje funkcioniram pod ovako velikim pritiskom.


Jako cijenim sve ovo, i to što sam na Olimpijskim igrama, što sam do jučer bio finalist, danas sam medaljaš. Žao mi je što Petar (Gorša) i ja nismo uspjeli ponoviti uspjeh iz 2018. kad smo bili obojica na podiju. Nastupamo ovdje i na 50 metara, vjerujem da i tu možemo napraviti dobar rezultat”, nastavio je, dodavši kako mu je laknulo kada se plasdirao u finale.


“Nakon što sam vidio da sam u finalu, veliki kamen mi je pao sa srca, jer mi je želja bila ući u finale i onda imam priliku ostvariti snove. To se na kraju i ostvarilo. Ovaj put sam imao drugačiji pristup i zahvalan sam na Tokiju što me dosta pripremio za ove Igre u Parizu. Iskustvo iz Tokija je presudilo da ovdje osvojim medalju.”