Obitelj Štakić živi od poljoprivrede i pri tome se nikada ne bi mijenjala za život u gradu

Držanje i uzgoj nekoliko pasmina goveda s prostora Europe mnogi će poljoprivrednici pomalo zajedljivo nazivati „poljoprivredom za neradnike“. U praksi je sve to potpuno suprotno jer  ove pasmine, kao i ličku bušu, ipak treba svakodnevno obilaziti, davati im dovoljno hrane i vode, promatrati jesu li sva grla u dobroj kondiciji i zdrava, je li se koja krava otelila… Prednost ovakvog uzgoja je boravak goveda na otvorenom, a za njihovu sigurnost redovno skrbe snažni pastirski psi. Mirko Štakić (42) je prije desetak godina radio u Općini Perušić kada se sa suprugom Katarinom odlučio baviti poljoprivredom. Kako sam kaže „skrasili  smo se, držimo goveda pasmine salers i konje posavske hladnokrvnjake i pri tome ničim ne oskudijevamo“.

– Posla uvik ima, ali se ne žalim. Sada na planini Ljubovo držimo skoro 80 krava i teladi, uz 19 konja. Tamo je ispaša ekološka, vrhunska i prava planinska. Tako će biti do jačih mrazeva i prvog sniga kada blago vraćamo nadomak Perušića na zimovanje. Kod kuće  trenutno držimo nešto junčića. Prvih godina su kupci malo podozrivo gledali na  francusku pasminu salers, tipa „krava-tele“. Budući se ova pasmina ubrzo proširila u Hrvatskoj postala je vrlo popularna zbog vrhunske kvalitete mesa. Zato mi nemamo problema s plasmanom. Imamo nekoliko stalnih, većih  kupaca koji uvijek govore kako su njihove mušterije prezadovoljne kvalitetom salersovog mesa, rekao je Mirko, dodajući kako su posebno rado traženi telci.

Ima li šteta od vukova na četiri ili na „dvije noge“?

– Konje držimo jer ja te krotke i plemenite životinje obožavam. Najsretniji su kada im ujutro priđem, pomilujem, a oni guraju glave da ih još malo pomazim, pripovijeda nam Mirko Štakić. Pitamo za štete nad stokom od vukova, onih na četiri i „na dvije noge“. Mirko govori kako s tim nije bilo problema.

– Našu stoku čuva nekoliko vrlo snažnih pasa pasmine kangal i „električni pastir“. Kangali su odani i požrtvovani psi. Nepoznatim ljudima  i svim divljim životinjama ne daju blizu. Nismo imali pritužbi da su nekome čovjeku nanesli zlo, ali odmah reagiraju na sve nepoznate mirise i stalno su na oprezu, kazuje nam Mirko. U poslu oko stoke mu neizostavno pomaže Katarinin otac Brato, inače „zadrti radnik“.

Mirkova i Katarinina starija kćer Lucija pošla je u školu, mlađi Ivan krenuo je u vrtić, pri čemu se na djelu dokazuje izreka po kojoj „žena u kući drži tri kantuna“. Obitelj Štakić je samo jedna od mnogih  mlađih ličkih obitelji koje su se odlučile skrasiti na Obiteljskom poljoprivrednom gospodarstvu i ondje stvarati budućnost. Pri tome često spominju staru ličku izreku:“Najgore je da zemlju  preuzme trnje“!