Nikom’ nije lipše nego nam’, samo da je vako svaki dan!!!

– Bog vas živija Belafuške i Belafužani i svi drugi! Ovi naš vinski kraj počinje negdi kod Vrane, a kod vašega Cerova dola (iz publike: Cerodula, Cerodula!) je njegov kraj. I vino je hrana, nije samo piće – izgovorija je lipu besidu šjor Kolega
Jedna je Belafuška, a ne smimo napisati koja, nego samo da je to jedna koja je oduvik u Belafuži i koja sve vidi i sve zna, cilo popodne u petak i cili Božji dan u subotu kroz bužu na zidu gledala koje žene iđu u frizerke.
– Eno je, znala san da će i ona proći. Ne bi je vrag ostavija doma kad zna da će u subotu špancirati u dvoru kod Sonje – kad je vidila jednu Belafužetu (s kojon ne govori) govorila je sama sa sobon ta Belafuška koja sve vidi i koja sve zna.
Osan godina, ona koja sve vidi i sve zna, a toliko godina se održava okupljanje belafuških vinogradara i vinara, kroz bužu u zidu gleda, a posli – za pravo reći – dođe i ona kod Sonje u dvor. Jer, iz bližega se još bolje vidi.
– Ajme, je li ono Grozdana jopet obukla duge mudante!?
Je, je, ne bojte se. Neka je vruće (žene ne nosu više facole), ali duge mudante su duge mudante. Što je siguro, siguro je, reka bi uvik pokojni Nono Petrićev kad bi ga nešto pitali. A Marija Stanićeva, negdi u šušuru subotnjega popodneva, kad je jedan pita jesu li baš svi puži od onih sedan iljad (Gordan Kurtović je preuveliča pa reka 70 iljad). E, da jesu li baš svi živi. Tija je reći da ima li koji krepani. Onda ga je Marija Stanićeva pogledala ispod oka i vako mu rekla:
– Biži s vragon, a ko voli krepanu stvar!!!
Vražja Marija, ko bi reka na njoj, a? Nego, gorilo je nebo, gorila zemlja i svit je vata malo hlada ispod murve (sve murve pale po travi, dica ih ne volu više) i ona dva – tri cimpresa iza Davorove trafike. Subotnja okupljanja u svibnju uvik počnu na isti način, prvo dođu oni što popodne ne iđu malo leći. U debeli hladi ispod jedne loze kraj zida koji dili dva dvora (Petrićevi i tamo i vamo) stala je Maja i prodaje majice. I mala Kijara (ili Chiara?) koja više nije toliko mala pa joj fuštanić baš lipo stoji.
– Sve smo se dogovorili, je li Mile? – kaže Marijan Tomac, čovik koji će umisto Gordana Kurtovića voditi manifestaciju. Da se to zove niki konferansje, reka je jedan što zna dva-tri jezika. A Kurtović zapalija negdi prema Omišu i u osan godin nema ga prvi put.
– Imamo 29 vinara, toliko bilih vina i deset crnih – da je kratki izvještaj Nenad Petrić, prešidente od Udruge prijatelja Belafuže.
Kad su došli kušači i ocjenjivači (njihove se uloge tribaju napisati lipo, književno), a sve ljudi od znanja o kapljici, od struke, lipo su sili za onaj svoj stol u hladu. Tomac je reka dvi-tri beside, pa Mile Šimunov, tajnik, onda Nenad Petrićev, prešidente i lipo je moglo početi kušanje i ocjenjivanje.
A već prije, ne bojte se, počelo je ono oko roštilja di su poslovali Toni, kojega zovu i Pave, Neven zvani Cvik i Rino kojega zovu i Rinaldo, pa su prvo laštru platile srdele. Koju sekundu prije, kad je kuša dva-tri inćuna i popija bevandu, Jako Meštrović je poša doma.
– Iđen ja viti kako Zadar igra.
Posli se vratija i podnija izvještaj, da je Zadar u finalu. E, ma bravo! I bravo za pivače, za klapu Maraska, za Franka, Alda, Vladu, za Mira… za Šimeta Kevića koji je solira kako sam on zna. Onu O, sole mio, ka slavuj. Toni kojega zovu i Pave (samo oni što su išli s njin u školu), Neven zvani Cvik i Rino kojega zovu i Rinaldo radili su sve brže. Srdele, pa lignje, pa tunjevina – a uvik između bilo i crno – pa bišteke, kobasice i ko zna što još. Sunce je palo iza zaprašenih kuća (zato jer je Put Nina raskopan) i kad je došlo puno hlada bilo je lakše. Ma isto se pilo ka da je podne. Jer, vrag bi se i moga napiti dosta posli noliko ribe i mesa. I puža.
– Jesan van rekla da nema krepanih. Niko ne voli nikakvu krepanu stvar!!! – smijala se (i migala) vražja Mare Stanićeva.
Grozdana je išla vamo- tamo, nisu joj smetale duge mudante, Katica Bučićeva isto, žvelta ka uvik, pa Ankica Blasićeva, Nevenka Dunkova i Nevenka Slavkova, Maja, mala Kijara (ili Chiara?) sa sprtvicon punon fritula i kolača, i jope ona Marija Stanićeva, Zora Kević, Ankica Kojina, Ankica Etina prijateljica, a Eta je Grzunov, Nada Petrićeva, Sanja Ninčević, Vanja Jakić, naša Juste…
– Mi smo lipo punu kašetu ribe odnile u Dom umirovljenika. I bilo in je drago, tim ljudima tamo, ka i osoblju. Zahvalili su puno, puno – rekla je teta Eta.
Kušači i ocjenjivači (lipo književno) još malo pa će završiti. A skoro san zaboravija, ona Belafuška koja sve vidi i koja sve zna i koja kad triba gleda kroz bužu na zidu, došla je u dvor di su vinogradari, vinari, gosti i domaćini i kad je vidila Belafužete, samo je pronjurgala:
– Mmm, rekla san ja, svaka ima frizuru ko da će na pir. Ma vidi ti njih…
Siguro je tako rekla jerbo san baš taj tren kraj nje proša i čuja san, dobro san čuja.
Ozgor roštilja dimilo je, a roštiljari su dobro prošli.
– Imamo lumbrelu, ovu veliku što Damir Petrićev drži ozgor svoje glave, a sad nan je posudija, a fala Bogu imamo i dvi-tri kapi lipoga vina, koju kap vode. Eli Toni i Rinaldo da ćemo izdržati, a! – govorija je Neven zvani Cvik svojim kolegaman Tonu kojega zovu i Pave i Rinu kojega zovu i Rinaldo.
U dvoru je šušur sve veći, bačvice se praznu. Ona na tri kanele brzo, brzo…
– Jesu li više, što čekaju? – govorija je sam za se nestrpljivi Vinko Pavlović, belafuški zet.
Evo, sad će Marijan Tomac polako ceremoniju prema kraju. Joso Bučić, od Brukve sin, lipo je točija vino u čaše, a kušači i ocjenjivači (lipo, književno) sve kušali i ocijenili, zapisali, pa zbrojili.
– Bog vas živija Belafuške i Belafužani i svi drugi! Ovi naš vinski kraj počinje negdi kod Vrane, a kod vašega Cerova dola (iz publike: Cerodula, Cerodula!) je njegov kraj. I vino je hrana, nije samo piće – izgovorija je lipu besidu šjor Kolega.
U zapečaćenoj kuverti bili su imbroji, pa kad se znalo koje je crno i koje je bilo dobilo koliko punti, otkrilo se po imbroju čije je. I po tri crna i bila dobila su nagrade i veliki pljesak, a doduše Kolega je reka i onu da su svi pobjednici. Da nije bija na boloturi bili bi ga od dragosti digli u zrak (a još je i Zadar dobija i uša u finale) i srića njegova da je ima ugodnu dužnost držati mikrofon. Srića…
Slavodobitnik Goran Lovrić u bilom i u crnom bija je sritan.
– Prisritan. Moj je pokojni otac još prije 30 godina kad smo došli živiti u Belafužu ima mali vinograd. Meni je danas to hobi i sa zadovoljstvom sudjelujen u ovoj manifestaciji – reka je Lovrić koji radi na Sveučilištu, na Odjelu za germanistiku.
I što mislite, koliko je tribalo da se sve vino popije? Neću van reći. Ako vas to zanima i ako vas zanima kad je ko poša doma, lipo pitajte onu Belafušku koja sve vidi i koja sve zna. Ona je, vidija san je, gledala kroz bužu u zidu i kad se još čuja samo ćuk na cimpresu, pošla je leći. Prije toga nije zaboravila petati roge jednoj od Belafužeta. Onoj što joj je tila reći, ali nije smila, da joj frizura sliči na raščupanu kokošu.
– Ma vidi ti nje! E, kurioža san viti kako će dogodine, kurioža…
…a dogodine će biti deveta manifestacija Belafuški vinari. Živili!!!
 

 VINA

Bila vina
Stipe Periša, Marijan Zurak, Mile Šimunov, Dinko Finka, Marino Anić, Dinko Rončević, Ante Perić, Ivo Šokota, Slavko Petrić, Dinko Petrić, Đenko Šimunov, Nikola Katalinić, Krešo Džaja, Mario Šimunov Mašo, Vinko Pavlović, Mišel Skroče, Dragan Bucić, Paško Dundović, Viktorio Bučić, Bruno Babin, Aldo Aras Gazić, Joso Fabulić, Goran Lovrić, Nikola Mašić, Dušan Pantalon, Srećko Petroić, Ive Dadić, Davor Magaš, Ante Jakov Pešut.
Crna vina
Marino Anić, Dinko Rončević, Ante Perić, Ivo Šokota, Đenko Šimunov, Dragan Bucić, Bruno Babin, Aldo Aras Gazić, Goran Lovrić, Ante Jakov Pešut
Najbolja bila vina
1. Goran Lovrić, 2. Vinko Pavlović, 3. Mario Šimunov Mašo
Najbolja crna vina
1. Goran Lovrić, Aldo Aras Gazić, 3. Ivo Šokota
Kušači i ocjenjivači
Josip Kolega, Nedjeljko Jusup, Jozo Balić, Marina Pavlović, Željko Pavlović, Đani Veskadiaga

 SPONZORI I DONATORI

Zadarska županija, Grad Zadar, Agroplant, Mladen Špar, Joso Bučić, Dado Burčul, Zdenko Knežević, Toni Rimanić, Market Vlado, Ostrea Stankovci, Ivo Skroče, Tvornica kruha Zadar, Marin Gospić, Marijan Zurak, Točionica Tomislav, Tome Tamburin, CB Kojo, Željko Sutlović, CB Planet X, Badel 1862 – Vinarija Benkovac, Toni Mihatov, Iliric DSW, Servis Piaggio, Dunko i Nevenka Petrić, Prodavaonica Dundo, Goran Maletić, Općina Stankovci, Branko Gvardijan, Šime Beram, Sonja Petrić, Davor Magaš, Eta Grzunov, Edi Car, Pjero Petrić, Mile Šimunov, Nenad Petrić, Aldo Aras Gazić, Josip Bučić, Ante Šimunov, Davor Petrić, Srećko Petrić, Slavko Petrić, Rino Kunjačić, Maja Ninčević, Tvrtka Sveti Rok, Milo Mazija, Darko Petrić, Belafuža plin, Davor Perić, Gordan Kurtović, Obala i lučice, Ivo Dadić, Luka Parić, Cvjećarnica Liatris, Stipe Periša, Zupčić d. o. o., PZ Poličanka, Bruno Aras, Grozdana Aras, Pivac d.o.o., Hrvatski radio Zadar, Mesnica Paleka, Mirko Jakić, Viktorio Bučić, Dinko Finka, Vlado Lukić, Marija Stanić, Katica Bučić, Božo Petrić, Nevenka Petrić, Ankica Blasićeva, Anka Šimunov, Ankica Pećina, Dragan Bucić, Silvio Pavin, Joso Ninčević, Ivan Ninčević, Joso Ćelić, Pizzeria Nado, Pizzeria Šime, Restoran Mijo, Neven Cvitanović, CB Aba, Bruno Babin, Luiđi Fabijanić, Vinko Pavlović, Krešo Džaja, Nikola Katalinić, Joso Fabulić, Ive Dadić, Ante Jakov Pešut, Mario Šimunov Mašo, Nikola Mašić, Goran Lovrić, Dušan Pantalon, Joso Fabulić, Đenko Šimunov, Dinko Petrić, Marino Anić, Dinko Rončević, Dinko Finka, Marijan Zurak, Vlado Stručić, Justina (Petrićeva) Marcolini, Mišel Skroče, Paško Dundović, Klapa Maraska.