»Lako za spizu, duševna hrana je bit Božića«

Dan uoči Badnjaka na zadarskoj tržnici nije bilo pretjerane gužve. Neki su spizu za blagdanski stol obavljali po kvartovskim tržnicama i centrima, a neki su to ostavili za zadnji dan. Za ribarnicu su možda čekali zadnji dan kako bi riba bila svježa jer zadnjih se dana jako slabo lovilo zbog vremenskih neprilika.
Na samom ulazu vidi se da je ribarnica poluprazna, kako kupcima, tako i trgovcima pa i – ribom.

Imamo zemlju za sve, a ljude za ništa
– Imamo samo brancine i orade iz uzgajališta, slabo se lovilo jer je bilo loše vrime. To su lipe ribe iz uzgajališta, naši ljudi najviše i vole orade i brancine, a za ove blagdanske dane ne škrtare. Cijene im ne idu gore, po 70 kuna su već dugo. Ali nema ljudi, moram priznati da je ovo čak neočekivano loše jutros. Svake godine sve lošije. Nadamo se da će na sam Badnji biti više ljudi jer uvik žele što friškiju ribu, govori Sandra Miočić, trgovkinja na ribarnici.
Drugi trgovac ribom isto govori kako je loše, ali već je izgubio svaku nadu.
– Ništa ja više ne očekujem, sve dok ne umrem, govori pomalo sarkastično.
– Došlo je do promjene kulture prehrane. Ovdje još kupuju samo penzići, mladi više ništa. Samo drže do vanjštine, samo fasada i prezentacija, a iznutra… Jede se brza hrana, burgeri, pizze i onda se čudimo nakon nekog vremena što smo nezdravi. Za dobru spizu uvijek treba naći vremena. Danas mlade majke nisu u stanju svojoj djeci kupiti ribu i skuhati. Svako malo su djeca bolesna. Nije meni žao što neću prodati, ne moram ja ni raditi više, ali djece mi je žao. Jer smo rođeni u bogomdanoj zemlji, za ribu, za povrće, za sve… Imamo zemlju za sve, a ljude za ništa. Ne znamo je koristiti. Ganjamo samo materijalno, a ne uživamo u životu i u onom što imamo, govori ovaj trgovac pokazujući svoju ribu.
Umirovljenik Duško Šatović opskrbio se na ribarnici za Badnjak. Za sebe i svoju gospođu je kupio manule i brancine.
– Kad nas je više, za Badnjak jedemo obavezno bakalar, ali ove godine smo sami pa ćemo manule i brancine. Manula je odlična riba, bolja nego podlanica, ali je mala. Ja je nasolim dan prije i onda je obrišem i lešam. Tako bude tvrđa i bolje se čisti. A još uz brancina, juha bude odlična. Nekad sam i sam lovio pa smo jeli češće ribe, a sad dva puta tjedno. Za Božić ćemo meso, janjetine ili odojka, govori Duško Šatović iz Rave.

Pršut s osmijehom 250 kuna po kilogramu
U Delikatesnici Lukin, Lucijana Milin reže pršut s nožem.
– Nema tu ni jedne fete na mašinu narezane. Samo ručno i što tanje, da bude našim mušterijama što ukusnije i da im uljepšamo ove dane s dobrim pršutom, govori Lucijana.
Ovih dana, kaže Lucijana, ljudi žele bogatiji stol, pojačano kupuju fine stvari, a posebno pršut.
– Cijena je s osmijehom 250 kuna za kilu, a tko me naljuti – za njega 300, govori raspoložena djelatnica kroz šalu.
Od ostalih proizvoda, ovih dana se dobro prodaju pečenice, kobasice, suho meso za sarmu – sve domaće, te sirevi iz Kolana, kravlji s tartufima i ovčji.
Na Vindijinom štandu prodaju se pojačano i piletina i puretina.
– Prodaju se purice i u komadu i polovice i rezane. Cijena je 39,99 kuna po kilogramu za komad ili polovicu, a na primjer bataci su 14,99 kuna po kilogramu. Tuka je ovdje tradicionalno na božićnom stolu, ali po prodaji ne zaostaje ni piletina zadnjih dana, rekla je gospođa koja radi na Vindijinom štandu.
Gospođu Sonju sreli smo na tržnici dok je pazarila za blagdanski stol za sebe i svoju maćehu.
– Kupila sam odojka jer baba ne voli perušinu. Za Badnji ćemo peći lignje s krumpirima, dobile smo lipe domaće s otoka. Malo fritulica, kolača i dobro. Bit će svečano i u izobilju, ali bez razbacivanja. Nećemo kupovati jedna drugoj poklone, ja sam njoj najveći poklon, govori Sonja kroz smijeh.
– Ali važna je za ove dane polnoćka, sveta misa. Duševna hrana je bit Božića, a ne spiza, rekla je Sonja i ostavila nam time poruku za kraj.