Zadranka Marina izrađuje jako maštovite torbice i detalje: 'Bila sam "između poslova", pa sam se zaigrala s heklanjem'

Marina Sutlović za sebe će reći da je jedna obična »teta blagajnica s puno hobija i interesa«, a mi bi na to dodali i iznimno kreativna osoba čije su nam heklane torbice i detalji nedavno zapeli za oko.

Maštovite radove objavljuje na svom Instagram profilu jednako zanimljivog naziva – kukam.da.ne.kukam kojeg je popratila opisom: »Kukam kukicom igračke i druge rukotvorine, da ne kukam o inflaciji i ostalome.«

– Nedavno sam bila »između poslova« pa sam se malo više igrala s heklanjem, a naziv je došao slučajno, iz zezancije, iz te trenutne situacije, kaže Marina.

Njezini radovi kreću se od ručno rađenih torbi s karakterom do malih stvari koje lako možemo uklopiti u svakodnevnicu, a svaki je rad unikatan i napravljen s puno pažnje uz ideju da traje.

Velika i mala verzija

Izradila je, između ostalog i »The Ruksak« i »The Mini Ruksak«, mekane, pamučne i prostrane ruksake za mame uz prateću mini verziju za vrtićarce i školarce te brojne šuškalice i igračke.

– Prva stvar koju sam napravila je bila velika šarena deka koja se u našoj obitelji još uvijek koristi. Svi ju volimo, iako je malo deformirana (smijeh). Sin me tražio da ju napravim kada sam naučila heklati prije deset godina, i bilo mi je idealno za vježbu. Izrađivala sam ju četiri mjeseca, svaki dan po nekoliko sati, objašnjava Marina.

Dodaje da joj ideje i inspiracije dolaze iz svakodnevnice, od ideje za poklon za nekoga, ili ideja i potreba moje djece. Kaže da su jednom prilikom od vune napravili i periku za maškare koju je nosio njezin sin.

Prirodni materijali

– Heklanje mi je više terapija nego posao, ali iskoristim svoju vještinu kada mi je potreban neki poseban poklon, najčešće za djecu. Teško je od heklanja napraviti pravi posao pa je u mom slučaju, zasad, to samo honorarno, dodaje Marina.

U radu koristi prirodne materijale pa tako igračke izrađuje od pamučnog konca debljine dva milimetra pa proces ide prilično sporo. Iako, pojašnjava, duljina izrade najviše ovisi o tome koliko je zadatak kompliciran.

– Najdraže mi je bilo raditi žabicu. Prijateljica me davno zamolila da ju izradim za njezinu kumicu i mislim da mi je ispala najbolje od svih igračaka koje sam radila, komentira Marina kroz smijeh.

Kaže da je za takvu igračku potrebno oko desetak sati rada, ali da se za izradu može koristiti deblja vuna pa će proces biti puno brži, ali krajnji rezultat manje kvalitetan. S druge strane, za šarmantne primjerke jaja i slanine, treba joj oko sat vremena heklanja.

Mašta ne poznaje granice

Što se tiče samog kreativnog procesa, kaže nam da je kod nje sve spontano i da uvijek ima barem četiri stvari koje radi istovremeno.

– Ako moram napraviti igračku, inspiriram se različitim idejama i onda heklam po svome. Radim sve dok nisam zadovoljna, ako treba i param pa ponavljam, dodaje.

Što se tiče planova za budućnost po pitanju njezina malog brenda, Marina trenutno radi na tome da joj heklanje bude honorarni posao, a za godinu dvije, kaže nam – tko zna, mašta ne poznaje granice.