Rokova riba života

Da jabuka ne pada daleko od stabla dokazuje i ovaj posljednji ulov Roka Kršulovića koji očito gazi očevim stopama. Kapitalni ulov je ostvaren u Velebitskom kanalu na uobičajenim Rokovim poštama.

Napokon u more

– Duže vrimena nisan bija u moru zbog raznoraznih obaveza tako da san s nestrpljenjem dočeka taj dan. Napokon ću se potopiti u more, samo mi je to bilo u glavi. Tako posli škole, odma kući i spremam stvari na brzinu i kažem ćaći da me odbaci do pošte, započinje nam svoju priču Roko, koji je ribarski talent naslijedio od oca, prekaljenog ribolovca.

– Dolazim u more, a ono postalo friško već nakon 5 metara. Gledam u sat koji kaže 18 i ispod 18 stupnjeva. Krećem polako sa šuljom i malo išuljavanja do 4 metra kao i inače ali ribe nigdi. Ma ni orade, ni brancina na vidiku, baš ništa – nastavlja Roko dalje.

Prva velika

– I onda, nakon uru i po naiđem na jato velikih bugvi, svaka po pola kile i mislin se »mora tuda biti nešto«. Napravim u krugu od 10 metara na istom mistu desetak čeki, ali i dalje ništa. Malo odmorim pa napravim još koju čeku.

Na kraju legnem na 8 metara i gledam prema polubistrom dubokom, kad nakon 40 sekundi dvi velike lice prolaze ispred mene. To je bilo prvi put da ih vidim u moru, dosad sam uvik viđa samo male.

Taj sekund se zaledim, ali istog trena skužin što se događa pa instinktivno na 4 metra gađam ovu puno veću i to u odlasku.

Ne znam ni kakav je pogodak, al zato čujem mulinel kako zuji. Nisam joj puno pušta da se ne petlja doli, al’ borba je bila ludilo.

Nakon izvlačenja je uziman u ruke i tek tada shvaćam kolika je. Adrenalin do neba! Na suhom je bacam na vagu koja kaže 18,7 kilograma. Definitivno moja riba života, naravno, za sada, ponosno će Roko.