Koliko su Hrvati zadovoljni zdravstvenim sustavom?

Isto toliko smatra da je dobio lošu uslugu. Njih 20 posto uopće nije ni bilo kod doktora. Korupcija je i dalje u sustavu, pa je tako 3 posto njih trebalo dati mito da bi ubrzao proces. Ministra Beroša može tješiti tek da je 28 posto građana nije imalo nikakvih neugodnih iskustava. Skoro trećina.

U gradovima najviše nezadovoljnih

Iako su u gradovima svi Klinički bolnički centri i velike bolnice – tu su ljudi nezadovoljni. Njih čak 40 posto. A podjednako nije ni zadovoljno ni nezadovoljno, kao i jako zadovoljno. Kada je u pitanju selo – situacija je gotovo obrnuta.

Istraživanje pokazuje i da stupanj obrazovanja ima veze s ocjenama. Tako su najmanje obrazovani tj. oni s osnovnom školom i najzadovoljniji. Srednja stručna sprema podjednako je podijeljena, a najviše nezadovoljnih je kod visokoobrazovanih – gotovo svaki drugi.

Zadovoljstvo po godinama starosti

Što se tiče godina ispitanika – najnezadovoljniji su oni od 30 do 44 godine. A najzadovoljniji – stariji od 60. Dalmatinci su na vrhu ljestvice nezadovoljnih. A u stopu ih prate i Slavonci. Najzadovoljniji su oni u Banovini, Kordunu i lici. Tamo je zadovoljan gotovo svaki drugi.

Što se tiče ostatka Hrvatske, recimo da je Zagreb relativno ravnomjerno podijeljen. Na sjeveru je najviše neodlučnih, ali je jako zadovoljnih 34%. U Istri i Primorju 37 posto je jako zadovoljnih, ali i isto toliko nezadovoljnih.

Čiji su glasači najzadovoljniji?

Najviše pohvala imaju glasači HDZ-a njih čak 44 posto zadovoljno je sustavom. Najviše kritika imaju glasači MOSTA – njima je čak dvije trećine simpatizera nezadovoljno zdravstvom.

Nakon njih više manje podjednako su nezadovoljni i glasači ostatka oporbe – pri čemu su SDP-ovi i oni koji su za Možemo malo više kritični od onih iz Domovinskog pokreta koji su nakon HDZ-ovaca najzadovoljniji sustavom. Najviše neodlučnih je među simpatizerima Možemo, a oni koji nisu glasali uglavnom su podjednako podijelili svoje kritike i pohvale, ali je ipak malo više zadovoljnih.

Bolja usluga za više novca?

Na pitanje misle li građani da bi dobili bolju uslugu ako bi za to dali više novaca – odgovor je uglavnom NE! Više od tri četvrtine ispitanika misli da bi usluga ostala na istoj razini. Svega 13 posto misli da bi usluga bila donekle kvalitetnija, a 5 posto da bi bila puno kvalitetnija.

U ovom trenutku ne zna što bi o tome mislio njih 5 posto. Od onih koji misle da bi usluga bila bolja više je muškaraca nego žena, a najoptimističniji su oni iz Istre i Primorja. Pesimističnije su pak žene, oni koji žive u Zagrebu, mlađi od 30 i visokoobrazovani, javlja Dnevnik Nove TV.

Napomena: Istraživanje je provedeno na stratificiranom slučajnom uzorku od 600 punoljetnih građana Republike Hrvatske. Uzorak je stratificiran prema regiji i veličini naselja, a odstupanja strukture uzorka od strukture populacije prema spolu, dobi i stupnju obrazovanja korigirana su postupkom otežavanja.

Istraživanje je provedeno od 21. do 25. listopada 2022. godine. Pogreška mjerenja je +/– 4%.